Article
0 comment

Porto, Bodiš, tako nekako


…jutarnji komentari uz kafu su najbolja stvar u ovom smrznutom gradu…  zašto kažem da je smrznut, zato što su ljudi postali k’o kocke leda… svima je sivilo i bledilo na licu a ovo vreme mu dodatno daje usrani make up… aj’ kada grane sunce, tu i tamo se još nađe par veselih lica al’ su to oni kojima ni mraz ne može ništa… sve u svemu, sedimo u kafiću i srkućemo kafu a teme su novosti iz zemlje i sveta… sporta se ne dotičemo jer je Nole najbolji a o fudbalu ne vredi diskutovati… uglavnom, sve se svodi na zajebanciju… da napomenem, ekipa je multietnička, razni profili, od fizikalca do privatnika, od osnovaca do profesora, sve u svemu, nas desetak… po par spojenih stolova i curi priča dok glavni čitač novina ne nabaci temu za diskusiju… tada nastaje kuršlus i usred demokratske rasprave, dolazi do međunacionalnih, verskih, rasnih, verbalnih sukoba… to traje dok neko ne zgužva novine i baci na pod… tada dolazi konobarica Aleksandra, saginje se po zgužvani papir… u tom momentu nastaje tajac… dekolte, mini suknja, butke i njen proračunati osmeh, postavljaju stvari na svoje mesto i cela ekipa u tom momentu misli samo na jednu stvar…
…Bože, koji smo mi istomišljenici…

Komentariši